četvrtak, 22. listopada 2015.

MAGISTRA INŽENJERKA ANA BUKOVAC

Kako je jednom prilikom poznati američki autor Harvey Mackay rekao “Ako svojim trudom nešto postigneš i to drugima daš do znanja to nije hvalisanje.” Pa eto – Ja Ana Bukovac uz titulu inženjerke od sada ponosno stavljam i onu magistra J
Puno toga sam u životu postigla a opet se sa ničime ne hvalim. Imam priznanja, pehara, medalja, nagrada iz raznih područja da im iskreno niti ne znam broj.  A opet, kada sa mnom sjednete na kavu nećete čuti mnogo o mojim dostignućima jer mi se o njima uglavnom neda pričati. Sada kada razmislim da mi sutra netko kaže kako sam dobila Nobelovu nagradu vjerojatno bih istog trena smišljala izgovor kako da nekoga pošaljem po nju dok se ja pritajim jer mi se o tome ne bi dalo pričati.
Mislim da su i moji najbliži navikli na moje uspjehe pa ih više baš i ne doživljavaju sa velikim ushićenjem. Nakon što sam postala magistar nazvala sam mamu da joj se pohvalim a ona kaže – Super.
I ja kažem super. Titula je tu sada napokon mogu raditi ono što sam radila i do sada. Udovoljila sam društvenim normama. Ono što  meni puno više od diplome znači je ono što mi je moj faks prenio a to je znanje i divni međuljudski odnosi koje sam tamo imala sa kolegama i profesorima. U toj ustanovi rade profesori koji su me naučili svemu što zapravo danas jesam. Slagali su puzzle i stvorili mene. Hvala im na tome. Ova titula kruna je na mojoj glavi koju su oni tamo stavili a nadam se da ću njihovo znanje pametno iskoristiti. Vjerujem da sam već sada na dobrom putu.
Sada kada sam popunila kvotu sa minimalnim brojem titula koju društvo očekuje da imam ispred imena trebala bih dopuniti i onaj završetak svog imena i dodati još jedno prezime. No ako se u potpunosti pokorim očekivanjima društva neću li tada izgubiti sebe?
Hvala svima koji mi pišete mailove i ispričavam se što ste malo duže čekali na moj odgovor. Od sada brže odgovaram J

Vaša mag.ing.graph.tech. Ana Bukovac <3